Kad gra­đa­ni Sr­bi­je do­la­ze u Cr­nu Go­ru i kad gra­đa­ni Cr­ne Go­re do­la­ze u Sr­bi­ju osje­ća­ju se kao i ja sa­da - u ko­ri­je­nu i gra­na­ma me­đu svo­ji­ma, me­đu ro­dom i pri­ja­te­lji­ma, jer dru­ga­či­je ne mo­že da bu­de – ka­zao je ju­če pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić pri­ma­ju­ći po­ve­lju po­ča­snog gra­đa­ni­na op­šti­ne Berane. Nje­mu je ta po­ve­lja uru­če­na na sve­ča­noj sjed­ni­ci be­ran­ske Skup­šti­ne op­šti­ne. Ni­ko­lić je na­gla­sio da mu pri­zna­nje pri­či­nja­va ve­li­ku čast i da će se, kao i ra­ni­je, iskre­no za­la­ga­ti za ra­zu­mi­je­va­nje i bo­lji ži­vot svih na­ro­da ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri.
– Ob­ra­do­van sam, dir­nut i za­te­čen ve­li­kom ča­šću da bu­dem po­ča­sni gra­đa­nin op­šti­ne Be­ra­ne. I kao što sva­ko do­bro iz­me­đu na­ših brat­skih na­ro­da i dr­ža­va pri­hva­ta­mo u je­dan glas, ta­ko jed­no­gla­sna od­lu­ka svih od­bor­ni­ka u Skup­šti­ni za me­ne je bi­la li­je­pa i uz­vi­še­na po­ru­ka ko­ja je za­gle­da­na u na­šu sklad­nu za­jed­nič­ku pro­šlost i ko­ja gra­di za­jed­nič­ku bu­duć­nost. Hva­la vam od sveg sr­ca na ovoj ča­sti, jer ovu va­šu od­lu­ku do­ži­vlja­vam kao svo­je­vr­sno pri­zna­nje za sve ono što je obi­lje­ži­lo moj po­li­tič­ki na­por, ne­ka­da u za­jed­nič­koj i sa­da u odvo­je­nim dr­ža­va­ma. Kao što sam či­nio i u pro­šlo­sti i da­nas se iskre­no za­la­žem za ra­zu­mi­je­va­nje, za bo­lji ži­vot na­ših i svih dru­gih na­ro­da ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, ali i u dru­gim dje­lo­vi­ma Bal­ka­na – na­gla­sio je Ni­ko­lić.
Pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Go­ran Ki­ko­vić je sa­op­štio da je Ni­ko­lić to­kom raz­go­vra po­dr­žao ini­ci­ja­ti­vu da se u Be­ra­na­ma otvo­ri kon­zu­lar­no pred­stav­ni­štvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
– Pre­do­či­li smo pred­sjed­ni­ku Ni­ko­li­ću da bi otva­ra­nje kon­zu­la­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Be­ra­na­ma bi­lo vi­še­stru­ko oprav­da­no. On se slo­žio sa ta­kvom kon­sta­ta­ci­jom, is­ti­ču­ći da će se iskre­no za­lo­ži­ti da se na­zna­če­na ide­ja pre­to­či u dje­lo, tim pri­je kad se zna da ve­li­ki broj lju­di sa pro­sto­ra Va­so­je­vi­ća ži­vi u Sr­bi­ji – is­ta­kao je Ki­ko­vić.
Pri­je sve­ča­ne sjed­ni­ce, na ko­joj su in­to­ni­ra­ne him­ne Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, pred­sjed­ni­ka Ni­ko­li­ća je, uz skan­di­ra­nje „To­mo, To­mo“, na pla­tou is­pred zgra­de Op­šti­ne do­če­kao ve­li­ki broj gra­đa­na. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta pri­je Ni­ko­li­ća, u prat­nji po­ja­ča­nog obez­bje­đe­nja, po­ja­vio se i pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić. Njih dvo­ji­ca su za­jed­no sa op­štin­skim ru­ko­vod­stvom odr­ža­li za­jed­nič­ki sa­sta­nak u spo­men-ku­ći voj­vo­de Ga­vra Vu­ko­vi­ća, iz­ra­ža­va­ju­ći obo­stra­no za­do­volj­stvo zbog ja­ča­nja od­no­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
– Ovo je pri­li­ka da če­sti­tam Ni­ko­li­ću sta­tus po­ča­snog gra­đa­ni­na. Do­ži­vlja­vam ga dvo­stru­ko, kao po­ru­ku sa­dr­žaj­nih in­ten­ziv­nih, bli­skih, pri­ja­telj­skih od­no­sa Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, a sa dru­ge stra­ne i kao nje­go­vu per­so­nal­nu po­dr­šku ta­kvim od­no­si­ma – na­gla­sio je Vu­ja­no­vić.
On je ka­zao da je Ni­ko­lić u mi­nu­lom pe­ri­o­du po­što­vao Cr­nu Go­ru i da pri­zna­nje ko­je mu je uru­če­no pred­sta­vlja pri­log una­pre­đi­va­nju bli­skih od­no­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
– Ni­ko­lić je po­što­vao na­šu pro­jek­ci­ju, na­še vi­đe­nje, naš za­jed­nič­ki in­te­res i sa aspek­ta part­ner­stva i pri­ja­te­lja, on je vi­dio i sa­da­šnjost i bu­duć­nost Cr­ne Go­re. Za­to me ra­du­je da su od­bor­ni­ci Be­ra­na do­ni­je­li jed­no­gla­snu od­lu­ku da mu se da sta­tus po­ča­snog gra­đa­ni­na. Ja to do­ži­vlja­vam kao je­dan do­bar pri­log ta­ko bli­skim od­no­si­ma iz­me­đu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je – is­ta­ko je Vu­ja­no­vić.
To je po­tvr­dio i Ni­ko­lić is­ti­ču­ći da su se Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra od pam­ti­vi­je­ka sta­pa­le u jed­no za­jed­nič­ko bi­će, bez ob­zi­ra da li su ži­vje­le za­jed­no ili odvo­je­no. Ka­zao je da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra za­jed­no pro­la­zi­le kroz naj­te­ža is­ku­še­nja i ne­shva­tlji­va stra­da­li­šta ko­ja, kao je na­veo, „dru­gi ne bi iz­dr­ža­li, a ne bi ni mi da ni­je­smo bi­li za­jed­no“.
– Od Ne­ma­nji­ća i Ko­sov­skog bo­ja, srp­ska ide­ja, du­hov­nost, vje­ra i na­da­nja sta­no­va­li su u cr­no­gor­skom kr­šu kao ne­pre­kid­ni raz­vi­gor i naj­plod­ni­ja ki­ša, ja­ča­ju­ći kroz vri­je­me i epo­he. Uz sa­mo­svje­sni i sa­mo­stal­ni cr­no­gor­ski po­nos oni su od­u­vi­jek bi­li, je­su i bi­će sa­mo još jed­na sna­ga na­ro­da. Onaj ko­me je su­šti­na mo­je po­ru­ke već pri­rod­no sa­zda­na u du­ši, shva­ti­će. Onaj ko ne shva­ti ne­ka se za­pi­ta da li ima du­šu i ne­ka sa­vjet po­tra­ži od sta­rih Cr­no­go­ra­ca, ko­ji­ma se po­no­si – na­gla­sio je Ni­ko­lić.
On je u svom obra­ća­nju go­vo­rio o zna­ča­ju Moj­ko­vač­ke bit­ke, na­vo­de­ći da je taj do­ga­đaj zlat­nim slo­vi­ma upi­san u srp­sku isto­ri­ju.
– Ona je po­ka­za­la one vr­li­ne Cr­no­go­ra­ca ko­je su mit­ska osno­va sva­kog ve­li­kog, ju­nač­kog na­ro­da, a Cr­no­gor­ci to je­su - hra­brost i že­lja da se bra­tu po­mog­ne u ne­vo­lji. Da ni­je bi­lo bit­ke na Moj­kov­cu, u ko­ju je ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić po­veo i kćer­ku Va­si­li­ju, ko zna ka­ko bi da­nas Sr­bi­ja iz­gle­da­la i ko­jim bi se je­zi­kom u njoj go­vo­ri­lo – na­veo je Ni­ko­lić, pod­sje­ća­ju­ći na isto­rij­sku ve­li­či­nu Nje­go­ša i krv­ne ve­ze di­na­sti­ja Pe­tro­vić i Ka­ra­đor­đe­vić.
– Nje­go­še­va po­sve­ta Gor­skog vi­jen­ca pra­hu oca Sr­bi­je, Ka­ra­đor­đu ni­je ni­šta dru­go do još je­da­na ljud­ska i po­et­ska isto­rij­ska i mit­ska ver­ti­ka­la na­ših na­ro­da i dr­ža­va. Toj ver­ti­ka­li us­pi­nje­mo se kao lju­di, ona nas dr­ži us­prav­nim i po­no­snim u za­jed­ni­štvu – po­ru­čio je Ni­ko­lić.
Na­gla­sio je da na­še biv­še za­jed­nič­ke dr­ža­ve, na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji, ne tre­ba da bu­du po­vod za bi­lo ka­kva sum­nji­če­nja, pre­ba­ci­va­nja od­go­vor­no­sti i raz­dva­ja­nja.
Ini­ci­ja­ti­va o pro­gla­še­nju pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za po­ča­snog gra­đa­ni­na op­šti­ne Be­ra­ne po­te­kla je od funk­ci­o­ne­ra No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Ra­do­ji­ce Živ­ko­vi­ća i Go­ra­na Ki­ko­vića, ka­da je Ni­ko­lić bio gost na sve­ča­nom pri­je­mu ko­ji je u vi­li „Mi­lo­čer“ or­ga­ni­zo­va­la nji­ho­va par­ti­ja. Ni­ko­lić je ta­da uva­žio nji­hov pred­log. Pred­sjed­nik SO Be­ra­ne, Go­ran Ki­ko­vić je otva­ra­ju­ći sve­ča­nu sjed­ni­cu pod­sje­tio da su ne­dav­no svi od­bor­ni­ci po­dr­ža­li od­lu­ku ko­jom je Ni­ko­lić pro­gla­šen za po­ča­snog gra­đa­ni­na op­šti­ne Be­ra­ne.
– Ovaj sa­ziv SO Be­ra­ne po­tvr­dio je i po­ka­zao ovom od­lu­kom da su me­đu­sob­ni od­no­si dvi­je brat­ske dr­ža­ve Cr­ne Go­re i Sr­bi­je na naj­vi­šem mo­gu­ćem ni­vou, baš ona­ko ka­ko im isto­rij­ski i pri­li­či i ka­ko na­ši na­ro­di i za­slu­žu­ju – ka­zao je Ki­ko­vić.D.J.


Uru­čio do­na­ci­ju dje­ci sa po­seb­nim po­tre­ba­ma

To­mi­slav Ni­ko­lić, za­jed­no sa su­pru­gom Dra­gi­com, ob­i­šao je ju­če u okvi­ru po­sje­te Be­ra­na­ma i Dnev­ni cen­tar za dje­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, uru­čiv­ši na po­klon Be­rin­ge­rov apa­rat za po­tre­be li­ca sa ošte­će­nim slu­hom i go­vo­rom.
Ni­ko­lić je ujed­no po­sje­tio i ma­na­stir Đur­đe­vi stu­po­vi , gdje je raz­go­va­rao sa epi­sko­pom bu­di­mljan­sko-nik­šić­kim Jo­a­ni­ki­jem. Pri­su­stvo­vao je i za­jed­nič­kom kok­te­lu upri­li­če­nom po­vo­dom Da­na op­šti­ne u pro­sto­ri­ja­ma Po­lim­skog mu­ze­ja


Šće­kić: Ne tre­ba­ju nam ba­ri­ka­de

Pred­sjed­nik op­šti­ne Be­ra­ne Dra­go­slav Šće­kić na­gla­sio je da je oja­čan most brat­stva i za­jed­ni­štva Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ko­ji, ka­ko je na­gla­sio, ne mo­gu po­ru­ši­ti bi­lo ko­je ide­o­lo­gi­je, po­li­ti­ka i vlast.
– Na­ro­di Cr­ne Go­re i Sr­bi­je to ne do­pu­šta­ju. Ne smi­ju i ne­će jer Sr­bi, Cr­no­gor­ci, Bo­šnja­ci, Mu­sli­ma­ni i svi osta­li ko­ji slo­žno ži­ve na ovim pro­sto­ri­ma uda­ra­ju taj ljud­ski pe­čat za­jed­ni­štva. Upra­vo je taj pe­čat naj­bit­ni­ji. Ne­ko­me je brat na ško­lo­va­nju u Sr­bi­ji, ne­ko je ože­njen Cr­no­gor­kom, do No­vog Pa­za­ra sti­že­mo za sat, dva vo­žnje. Pa zar nam još tre­ba­ju ba­ri­ka­de, pre­pre­ke, raz­li­či­te vr­ste vje­štač­kih, iz­mi­šlje­nih po­dje­la – na­gla­sio je Šće­kić.